Број такмичара: 101
Број вођа екипа: 14
Број такмичара – ПАРА МОСИ: 2
Број вођа екипа – ПАРА МОСИ: 0
Руководство: 3
- Спортске гране: атлетика, одбојка, кошарка, рукомет, планинарство, фудбал, одбојка на пијеску, риболов
- Спортске гране – ПАРА МОСИ: шах, пикадо
Подаци о Пријепољу
Општина Пријепоље се налази у југозападном делу Србије на тромеђи Србије, Бисне и Херцеговине и Црне Горе. Припада Златиборском округу и са површином од 827 км2, друга је општина по површини у округу.
Тачка са најнижом надморском висином је место ушћа реке Милешевке у Лим – 440 м надморске висине. Највиша тачка је врх планине Јадовник, Катунић – 1.734 м надморске висине.
Кроз Пријепоље пролазе важни магистрални путеви ка Црној Гори, М21 преко Бјелог Поља и М8 преко Пљеваља, као и, железничка пруга Београд – Бар.
По попису становништва из 2011. године општина Пријепоље имала је 37.059 становника, што је чинило 12,93 % становништва Златиборског округа.
По пописи из 2011. године општина Пријепоље има 12.073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3.21.
Старосна структура становништва,по последњем попису је: од 0-19 год. има 8.617 становника (23.25%),од 20-64 год. има 22.642 становника (61.1%), 65 и више година има 5.800 становника (15.65%).
Просечна старост становништва у 2011.години у општини Пријепоље је 40.1 годину.
По овом попису становништва, национална структура становништва је следећа: Срби – 52,6 %; Бошњаци – Муслимани – 44,08%, Остали – 3,32%.
Историјат
Пријепоље је насељено још у римско доба и налазило се у саставу српске државе Рашке. Пријепоље се први помиње као трг манастира Милешева у уговору о трговини сољу из Дубровника за Пријепоље из 1343. године.
До средине 14. века Пријепоље је добило карактеристике насеља са тргом као централним простором. Развоју насеља много је допринео веома повољан положај јер се налазио на раскршћу важних путева.
Град се развио као друмско насеље на караванском путу познатом под називом «Дуборвачки друм». Овај пут је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом Јадранске обале.
Други важан пут био је «Босански друм» који је ишао од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја, Бање, Кратова према Новој Вароши, спајајући се у Сјеници са Дубровачким Друмом.
Крупне промене Пријепоље доживљава доласком турске владавине половином XIV века, као и владавином Аустро-угарске крајем XIX века.
Након великих ратова који су вођени у XX веку, у другој половини овог века Пријепоље је доживело свеукупни друштвени и економски развој.
Данас Пријепоље предстабља пограничну општину Србије са Црном Гором и има важан положај на путу ка црногорском приморју и Босни и Херцеговини.