У периоду од 1954. до 1983. године на МОСИ је учествовало десетине хиљада спортиста и спортских радника, и свако од њих је на јединствен начин допринео развоју ове спортске манифестације. Незахвално је издвајати појединце, али у наредном делу рада биће поменуто неколико најзначајнијих спортиста и активиста који допринели да игре постану то што јесу.

Хуснија Камешничанин је рођен 1926. године у Новом Пазару. Спортску каријеру започео је још 1937. године у соколском друштву Соко. „Године 1954. учествује на првим студентским играма у Пријепољу омладине пријепољског, прибојског и нововарошког среза. Тада је осетио да се рађа нешто ново, племенито и људско, тако да екипа Новог Пазара учествује на Четвртим МОСИ у Пријепољу, а касније игра као стонотенисер“ (Несторовић, 2008:66). Касније су и оба његова сина наступали за новопазарску екипу, а један од њих био је и најбољи јуниор стонотенисер у земљи. „За велике заслуге у развоју спорта и физичке културе Хусно је добио Повељу општине Нови Пазар, низ признања, „Партизана“ Србије као и велики број других признања“ (Несторовић и сар., 1984:76).

Александар Костић Ацко је рођен 6. септембра 1938. године у Пожаревцу, а после школовања доселио се у Прибој 1950. године где је и остао до краја живота – 12. маја 1993. године. „Још од својих најлпших младих дана био је активно укључен у спортски живот Прибоја. Та активност се нарочито огледала у МОСИ. У овим играма је учествовао од њиховог оснивања и као свестрани спортиста (гимнастика, стрељаштво, шах и кајакаштво) баш те, 1954. године, проглашен је за најуспешнијег спортисту ове смотре“ (Несторовић, 2008:75). Од 1963. године водио је прибојску екипу и био је заслужан за њен успех на МОСИ. За своје заслуге одликован је 1978. године Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, а добио је и Мајску награду ужичког региона, Плакету МОСИ и низ других признања. Целу своју делатност посветио је аматерском спорту.

„Поред МОСИ активно је учествовао у организацији Радничких спортских игара, Олимпијских сеоских игара, Игара школске омладине и разних других спортских приредби (слетови, кросеви и све друго што је укључивало масовно покретање младих, много добре воље и ентузијазам)“ (Несторовић, 2008:75).

Хранислав Гобељић је рођен 21. новембра 1940. године у Сјеници. На МОСИ се појавио 1961. године у екипи Сјенице и од тада је са повременим прекидима учествовао на овој спортској манифестацији преко тридесет пута. „1961. године изабран је за председника Општинског комитета омладине Сјенице, па је био и руководилац сјеничке екипе. У два мандата био је члан Сталног комитета и редовно учесник Конференције МОСИ“ (Несторовић, 2008:39). Основао је рукометни спорт у Сјеници, прво у мушкој а потом и женској конкуренцији. Дао је веома велики допринос развоју спорта, првенствено у својој општини а онда и шире.

Радуле Вешовић рођен је 26. јуна 1927. године у Иванграду (Беране). „Вешовић је један од оних људи који је оставио трајан печат и на пољу традиционалних МОСИ Братство и јединство. Он је на МОСИ присутан углавном као руководилац своје екипе. Игре су – каже он – специфичан облик такмичења. Биле су и морају остати игре заједништва, младости и игре свих који воле спорт“ (Несторовић, 2008:30). На играма се такмичио у стрељаштву, кошарци, атлетици и гимнастици. „Скоком у даљ од 6,40 метара био је, својевремено, трећи у Црној Гори“ (Несторовић и сар., 1984:78). Током своје дугогодишње каријере добио је Плакету КСЈ КСЦГ, Плакету РСС и Стрељачког СКЈ, медаље и признања турске кошаркашке репрезентације са балканског шампионата 1976. године и Награде 21. јул (највећег признања СО Беране).

„Џавид Ламежевић рођен је 1924. године у Бијелом Пољу, а умро је 1989. године. Један је од утемељивача поратног бјелопољског спорта и један од најзаслужнијих личности овог града на развоју спортске делатности“ (Несторовић, 2008:82). Био је члан бјелопољске екипе од првог њеног наступа на МОСИ, а својим радом допринео је у великој мери развоју ове спортске манифестације. За свој спортски, педагошки и организаторски рад у физичкој култури награђен је бројним признањима од којих се издваја Златна плакета Савеза педагога физичке културе Југославије.

Предраг Шиљак није био такмичар, али је дао значајан допринос развоју МОСИ. „Шиља, како га, углавном, сви зову, је на свим Играма које су одржане у Пљевљима члан или секретар организационог одбора… Њему поред осталог приписују и жилаву и напорну борбу да МОСИ добију свој „закон“, односно, нормативну регулативу, како би се одстраниле, евентуалне, проблематичне ситуације“ (Несторовић и сар., 1984:80-81). Заслужан је за обједињавање свих спортских савеза, клубова и друштва у сваком погледу.

Делија Копрејовић је рођен 10. марта 1941. године у Рожајама. Од детињства се бавио атлетиком, касније и гимнастиком и фудбалом, а био је и планинар и смучар. Учествовао је на МОСИ око 15 година, а на 28 МОСИ учествовао је и као организатор. „За свој дугогодишњи рад у настави физичке културе и ваннаставним активностима добитник је Награде општине Рожаје 30. септембар, Медаље заслуге за народ, као и златног и сребрног знака Црвеног крста. Стекао је и бројна признања за спортске активности, међу којима Златну плакету Фудбалског савеза регије Црне Горе, Повељу Врело Ибра и Златну медаљу на Армијском првенству у Сарајеву“ (Несторовић, 2008:79).

Драго Томовић је рођен 3. фебруара 1929. године у Бијелом Пољу. „Томовић је вишеструки првак и рекордер Црне Горе у МОСИ, европски првак и рекордер у скоку у даљ у категорији ветерана педесетогодишњака са резултатом 5,76 метара у Хелсинкију јула 1980. и светски првак у истој дисциплини у категорији Крајшерц – Нови Зеланд, јануара 1981. године“ (Несторовић, 2008:147). На МОСИ се појавио 1957. године и наредних двадесетак година учествовао је на овој манифестацији. Последњу медаљу освојио је 1968. године као четрдесетогодишњак, а последњи пут на МОСИ је учествовао 1979. године у Горажду у 51. години.