XXI МОСИ одржане су у Пријепољу од 31. јула до 4. августа 1974. године. Учешће је узело 1300 такмичара из 18 општина. „Сви који су тог лета дошли у град на обалама Лима и Милешевке памтиће МОСИ по Титовоужичанки Милици Ребић. На кратким стазама није јој било равне – окитила се чак са четири златне медаље, по чему је била најуспешнија такмичарка 21. МОСИ“ (Несторовић и сар., 1948:48). Оборено је пет рекорда:
- Вера Пуцаревић у скоку у вис резултатом 1,60;
- Гојко Бањевић на 200м резултатом 22,0;
- Бајо Контић на 1500м резулататом 3:37,3;
- Зоран Јевремовић на 3000м резултатом 8:23,4 и
- Љиљана Брајковић у скоку у даљ резултатом 4,88 (Несторовић и сар., 1984).
У генералном пласману прво место припало је Прибоју, друго Пријепољу а треће Пљевљима.
XXII МОСИ одржане су од 23. до 27. јула 1975. године у Бијелом Пољу. На играма се надметало око 1500 спортиста из 22 општине са Тромеђе. „Од првог дана све очи публике и атлетских стручњака биле су уперене у атлетичарку из Прибоја Снежану Радовић. Она се окитила са 5 златних медаља, што до тада на „Санџаклијади“ ником није пошло за руком… Поставила је рекорд Игара на 100м – 12,9 а прва стигла на 200 и 400м, уз то победила у скоку у вис и била члан победничке штафете 4х100м… Но, када су Игре завршене, боље речено, у тренутку док су се уручивали пехари, док се славило „пукло“ је као гром из ведра неба: иза имена прибојске атлетичаке Снежане Радовић крије се Милијана Кочовић, чланица атлетског клуба Металац из Краљева. Она је позајмљена и прошверцована на штету спорта и спортског морала, на штету реномеа екипе из Прибоја“ (Несторовић и сар., 1984:50-52). Адријана Суљевић поставила је на овим играма нови рекорд МОСИ у скоку у даљ резултатом 4,95. Бијело Поље је победило у генералном пласману, други је био Прибој, а трећи Нови Пазар.
XXIII МОСИ су одржане од 29. јуна до 4. јула 1976. године у Вишеграду. На играма је учествовало преко 1500 општина из 20 општина. На овим играма као изненађење појавиле су се и две јако младе такмичарке – Јасмина Чолаковић и Амела Фазлић. „Имале су само по 11 година, али им то није сметало да Фочи донесу златну медаљу у тенису“ (Несторовић и сар., 1984:54). У генералном пласману прва је била екипа Новог Пазара, друга екипа Прибоја док је треће место заузела екипа Бијелог Поља.
XXIV МОСИ организоване су у Новом Пазару од 12. до 17. јула 1977. године. Надметао се рекордан број такмичара – чак 2200 из 23 општине учеснице. „Најимпресивнија слика је била када је река младости кренула из „војничких ливада“ – шаторског насеља, према градском стадиону на коме је било рекордних 15 хиљада посетилаца. Једноставно, Нови Пазар тако нешто није доживео. И старо и младо, и мало и велико – све је изашло на градске улице да поздрави младиће и девојке, спортисте – аматере“ (Несторовић и сар., 1984:55). У генералном пласману прво место заузела је екипа Новог Пазара, друго место екипа Прибоја, а трећа екипа је екипа Бијелог Поља. „Конференција градова учесника једногласно је подржала предлог да се МОСИ одликују Орденом братства и јединства са златним венцем… И да се поводом наредних јубиларних МОСИ изда монографија игара“ (Несторовић и сар., 1984:58).
XXV МОСИ организоване су у Прибоју од 4. до 8. јула 1978. године. „Јубиларним 25-им МОСИ покровитељ је друг Тито, па се оне од ове године зову Међурепубличке омладинске спортске игре „братство јединство““ (Несторовић и сар., 1984:58). На овим играма поново је оборен рекорд по броју учесника – 2500 спортиста из 23 општине, што је био и рекордан број општина учесница до тада. И на овим играма оборено је неколико рекорда:
- Данијела Ракочевић, најуспешнија учесница ових игара оборила је рекорде на 100м и 200м резултатима 12,4 односно 26,2,
- Биба Субашић је поставила рекорд на 400м са резултатом 57,9,
- Милица Шеврт је поставила рекорд на 800м резултатом 2:19,4,
- Вера Пуцаревић је бацила куглу на даљину од 12,23м,
- и на крају, Изудин Гаџо поставио је рекорд на 100м резултатом 10,7 (Несторовић и сар., 1984).
У генералном пласману победио је Прибој, друга је била екипа Новог Пазара, а трећа екипа Титовог Ужица.
XXVI МОСИ одржане су у Горажду од 3. до 9. јула 1979. године. Ово је био први пут да су МОСИ трајале седам дана. Оборено је чак шест рекорда, а међу такмичарима се истакла Данијела Раковић из Бијелог Поља. „Срушила је дотадашње рекорде на 100 и 200 метара и највише скочила у даљ у историји Игара. На 100 метара трчала је 12,3 на 200м. 25,9 а у даљ је скочила 5,0м“ (Несторовић и сар., 1984:62). Рекорде су још постигли:
- Шевала Башовић у бацању кугле резултатом 12,69м;
- Лазар Радуловић на 800м резултатом 1:57,1 и
- Драгослав Димић који је у скоку у вис прескочио чак 2м (Несторовић и сар., 1984).
Такође, „без сумње заслужују да се помену бициклисти Новог Пазара. На овим Играма они су освојили седму узастопну победу, што никоме до тада није пошло за руком. Од Тјентишта 1973. године они су се „претплатили“ на злато“ (Несторовић и сар., 1984:62). На овим играма као још једна дисциплина расположива за надметање уведено је куглање. У генералном пласману прво место освојила је екипа Горажда, друго место екипа Прибоја, а треће екипа Бијелог Поља.
XXVII МОСИ одржане су у Иванграду од 21. до 25. јула 1981. године. Ово је био први пут да је организација игара заказала, тако да МОСИ у Иванграду нису одржане 1980. године као што је раније планирано, већ су одржане наредне године. На играма се надметало 2500 такмичара из 25 општина. Оборено је чак 12 рекорда МОСИ. „Звезда ових МОСИ била је Биба Субашић из Вишеграда, која се окитила са пет медаља од којих су четири златне. Она је уз то поставила и два рекорда, на 200м – 25,0 и на 400м – 56,3. Само за корак иза ње била је Бијелопољка Снежана Крсмановић, са такође четири злате медаље, али само једним рекордом – у бацању копља 43,88м. Не треба заборавити ни рекорд Зорице Јовановић (Т. Ужице) у скоку у даљ – 5,16м и рекорд бјелопољске штафете 4х100м. У мушкој конкуренцији, публику у Иванграду је запалио њихов љубимац Милорад Јованчевић који је освојио четири медаље, од којих су три златне. Уз то он је скоком у даљ од 7,20 оборио рекорд, а то исто постигао у троскоку даљином од 14,97. Свакако поменућемо и рекорд на 100м
Изудина Гаџа из Пљеваља (10,6), па на 800м Рушида Нурковића из Рожаја (1:52,9), Драгослава Дивца из Пријепоља у скоку у вис (201см) и Славка Кузмановића из Титовог Ужица на 3000м (8:20,6)“ (Несторовић и сар., 1984:64-65). У генералном пласману победу је однела екипа Иванграда, другопласирана је била екипа Прибоја, а трећепласирана екипа Бијелог Поља.
XXVIII МОСИ одржане су у Сјеници од 18. до 22. јула 1982. године. Учествовало је око 2000 спортиста из 22 општине са Тромеђе. Једини рекорд на овим играма постигла је Биба Субашић у трчању на 800м. У генералном пласману први је био Нови Пазар, други Прибој а трећа Сјеница.
XXIX МОСИ одржане су од 6. до 10. јула 1983. године у Вишеграду. Неколико такмичара који су до ових игара обарали рекорде, наступили су последњи пут баш на овим МОСИ у Вишеграду. Међу њима је била Биба Субашић која је и овог пута поставила рекорд на 800м, затим Изудин Гаџо и Драго Лубарда. „Још двојица момака побрали су френетичне аплаузе вишеградске публике. Тутинац Сулејман Угљанин практично је са косидбе стигао на МОСИ. Куглу је бацио шест пута, а од тога чак четири пута обарао рекорд Игара. Последњи хитац пао је на даљину од 15,13 чиме је оборен рекорд стар 20 година. Други рекордер Драгослав Дивац из Пријепоља, који је овде освојио четврту златну узастопно у скоку у вис и који у овој дисциплини држи рекорд МОСИ. Ризницу трофеја овде је успео да увећа и златном медаљом у троскоку. Интересантно је међутим да су ове две дисциплине у Вишеграду биле на програму у исто време. Дивац је у троскоку само једанпут скочио што је било довољно да се први попне на победничко постоље“ (Несторовић и сар., 1984:68). У генералном пласману прва је била екипа Прибоја, друга екипа Вишеграда, док је трећи био Нови Пазар. „Поред ових који су освојили драгоцене бодове и медаље и који су се радовали успесима, највише се, утисак је, на крају радовала малобројна екипа из Пријепоља, која је од Вишеграда преузела заставу МОСИ. Наиме, још априла месеца после дугих натезања и преговора, одлучено је да се организација 30. јубиларних МОСИ повери спортистима, спортским радницима, радним људима и грађанима Пријепоља где су Игре рођене далеке 1954. године“ (Несторовић и сар., 1984:69).
