XI МОСИ одржане су у Новој Вароши од 6. до 9. августа 1964. године. Ове игре представљају прекретницу у развоју МОСИ јер је по њиховом завршетку Штаб игара одлучио да се оне више не зову Санџачке него Међурепубличке омладинске спортске игре. На овим играма учествовало је 700 спортиста и оборена су два рекорда. „Прво је Нововарошанка Нада Мандић бацила куглу 9,75м, а онда је рекордер даљина, Хари Селмановић (Пријепоље) копље бацио на даљину од 60,48м“ (Несторовић и сар., 1984:30). У генералном пласману прво место заузео је Прибој, друго Бијело Поље а треће место припало је Пријепољу.

XII МОСИ организоване су у Прибоју од 12. до 15. августа 1965. године. На играма је учествовало око 800 спортиста из 10 општина. „Само је Хари Селмановић, који је овога пута наступио за екипу Сјенице, успео да обори сопствени и рекорд игара, бацивши копље 68,63м“ (Несторовић и сар., 1984:32). У генералном пласману највише успеха имала је екипа Прибоја, друга је била екипа Титовог Ужица а трећа екипа Пријепоља.

XIII МОСИ одржане су у Пљевљима од 4. до 7. августа 1966. године. Учешће је узело чак 16 општина. Постављен је један нови рекорд – Томо Јестровић бацио је диск чак 41,05м. У укупном пласману првопласирана је била екипа Пљеваља, другопласирана екипа Пријепоља а трећепласирана екипа Бијелог Поља.

XIV МОСИ одржане су биле прве игре одржане у Босни и Херцеговини – у Горажду од 23. до 27. јула 1967. године. На играма је учествовало чак 1620 такмичара. У генералном пласману прво место припало је Титовом Ужицу, друго Прибоју а треће Новом Пазару.

XV МОСИ одржане су у Пријепољу од 8. до 11. августа 1968. године. На овим јубиларним играма надметало се око 1000 такмичара. У генералном пласману најбоља је била екипа Пријепоља, док су друго и треће место заузели Нови Пазар и Пљевља. „МОСИ у Пријепољу те 1968. године, ући ће у историју по једном заиста блиставом податку. Легендарни Хари Селмановић, овде је седми пут узастопно, освојио прво место у бацању копља. Од 1962. године, када се први пут појавио и победио на играма у Бијелом Пољу, тај младић све до ове године, никоме није доволио да копље баци даље од њега. По томе ће, сигурно је, остати ненадмашан у историји игара“ (Несторовић и сар., 1984:38-39).

XVI МОСИ одржане су у Фочи од 26. до 31. јула 1969. године. У такмичењу је учествовало 1300 спортиста из 14 општина. На овим играма постављено је чак пет нових рекорда. Рекорде су постигли:

  • Славко Кузмановић (Титово Ужице) на 300м – 8:48,6;
  • Љубомир Ћировић (Пљевља) у скоку у вис – 1,85м;
  • Сулејман Јахић (Рогатица) у бацању диска – 45,66м;
  • у женској конкуренцији екипа Пљеваља у штафети 4x100m – 52,6;
  • а у скоку у вис рекорд су поставиле Станка Перишић (Никшић) и Хасиба Хаџалић (Пљевља) – 1,45м (Несторовић и сар., 1984).

У генералном пласману прво место припало је екипи Прибоја, друго место екипи Титовог Ужица и треће место екипи Пљевљи.

XVII МОСИ одржане су у Прибоју од 4. до 9. августа 1970. године. Игре у Прибоју су по много чему су биле специфичне. По први пут на играма се појавило чак 1700 спортиста из такође рекордног броја општина – 20. Први пут у историји игара свирана је химна МОСИ коју је компоновао Ненад Остојић из Пљеваља. На играма је поново постигнут завидан број рекорда, како у мушкој тако и у женској конкуренцији. Рекорде су постигли:

  • Славко Николић (Прибој) у тркама на 100м и 200м – 10,8 и 22,6;
  • Кузмановић (Титово Ужице) у трци на 3000м – 8:49,2;
  • Сулејман Јахић (Рогатица) у бацању диска – 48,80м;
  • Љубомир Ћировић (Пљевља) у троскоку – 14,08м;
  • екипа Титовог Ужица у штафети 4х100м – 44,6;
  • Бранка Лакићевић (Пљевља) у трци на 200м – 28,3;
  • Миланка Шундић (Пљевља) у трци на 400м – 1:02,8; и
  • Вера Пуцаревић у бацању кугле – 9,88м (Несторовић и сар., 1984).

У генералном пласману најуспешнија је била екипа Титовог Ужица, друга је била екипа Прибоја а трећа екипа Пљевљи.

XVIII МОСИ одржане су у Титовом Ужицу од 18. до 23. јула 1971. године. Ово је био први пут да се МОСИ одржавају у граду ван тромеђе. На играма се надметало 1600 спортиста из 16 општина. Оборено је чак 17 рекорда МОСИ, од којих су наважније постигли:

  • Славко Кузмановић у трци на 1500м – 4:08,2;
  • Драган Васовић (Титово Ужице) у скоку у даљ – 6,65м;
  • Бранка Лакићевић (Пљевља) у трци на 200м – 27,2,
  • Славко Николић (Прибој) је изједначио рекорд на 100м;
  • Душан Рашовић (Пљевља) у пливању на 50м прсно;
  • Драгош Бојовић (Пљевља) у пливању на 50м слободно; и
  • Милка Стојић (Титово Ужице) у пливању на 50м прсно и слободно (Несторовић и сар., 1984).

У генералном пласману, као и претходне године, прва је била екипа Титовог Ужица, друга екипа Прибоја а трећа екипа Пљевљи.

Учесници XVIII МОСИ на стадиону „24. септембар“ у Титовом Ужицу 1971. године (Несторовић и сар., 1984:43)

XIX МОСИ организоване су у Пљевљима од 29. августа до 3. септембра 1972. године. Учествовало је око 900 такмичара из 13 општина. На овим играма рекорде су оборили Милија Лазовић (Титово Ужице) и Милојка Васић (Прибој). „Лазовић је срушио досадашње рекорде на 200 и 400 метара, а Васићева на 400 и 800 метара“ (Несторовић и сар., 1984:46). У генералном пласману прво место заузела је екипа Пљевљи, друго екипа Прибоја а треће екипа Титовог Ужица. На завршној свечаности XIX игара „председник СО Пљевља уручио је члану екипе Пријепоља, једном од оснивача игара и дугогодишњем такмичару Синиши Несторовићу, орден братства и јединства, којим га је одликовао друг Тито за његов допринос развоју ове јединствене манифестације спорта и заједништва“ (Несторовић и сар., 1984:46).

Јубиларне XX МОСИ организоване су у Тјентишту између 2. и 6. августа 1973. године. Учествовало је 1600 такмичара из 20 општина, који су се надметали у 12 спортских дисциплина. „Оно по чему ће ове МОСИ бити забележене у спортским круговима јесте помало невероватан податак: оборено је или изједначено чак 30 рекорда. Подаци кажу да се пред налетима младића и девојака одржао још само онај на 400м кога је далеке 1959. године поставио Прибојац Јусуф Садовић“ (Несторовић и сар., 1984:47). У генералном пласману први су били такмичари из Титовог Ужица, други су били Прибојци, а трећи такмичари из Горажда.